1. IZVOZ OPP I INSTRUMENTI PLAĆANJA U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI ORGANSKIM PROIZVODIMA

Međunarodna trgovina predstavlja razmenu dobara i usluga koja tom prilikom prelaze međunarodno priznate granice ili teritorije. Preduzeća koja se bave organskom proizvodnjom i koja žele da izvoze na nova tržišta će biti suočena sa novim zahtevima i rizicima koje nemaju na domaćem tržištu. Njihovi kupci takodje će zahtevati zaštitu koja će štititi njihove interese i investicije. Većina transakcija koje uključuju inostrane trgovinske aranžmane je kombinacija širokog dijapazona usluga koja preduzeća prvenstveno zaštićuje od rizika, obezbedjujući odgovarajući učinak u vidu pravovremene isporuke, ispunjenja finansijskih obligacija, izvršavanja plaćanja, savetovanja i aranžiranja celokupne transakcije finansiranja trgovine.

Uspešan izvoz organskih proizvoda podrazumeva obezbedjivanje novčanih sredstava za nesmetanu proizvodnju, za redovno izvršavanje obaveza iz ugovora, za osvajanje novih tržišta, i za razvoj proizvoda u skladu sa zahtevima tržišta. Izvoznikova konkurentnost se ogleda u posedovanju tržišno prihvatljivog proizvoda kojeg plasira po prihvatljivoj ceni, u obimu raspoloživih novčanih sredstava za realizaciju posla, kao i u odobravanju povoljnih uslova plaćanja kupcu. Pre zaključivanja ugovora sa kupcem izvoznik mora proveriti da li kupac ima potrebu za odloženim plaćanjem, potom proučiti adekvatne finansijske instrumente, sagledati sve troškove, i rizike povezane sa realizacijom izvoznog posla.

Poznavanje različitih vidova instrumenata za plaćanje koji se koriste u međunarodnoj trgovini olakšava kreiranje finansijskog plana izvozne transakcije, koji je koristan za izvoznika.

Neki od najvažnijih instrumenata koji se koriste u međunarodnoj trgovini su:

BANKARSKA DOZNAKA

Bankarska doznaka predstavlja instrument platnog prometa sa inostranstvom kojim poslovna banka nalogodavca daje pismeni nalog svom korespondentu u inostranstvu da određenom pravnom ili fizičkom licu isplati iznos naveden u nalogu na određeni datum.

MEĐUNARODNI DOKUMENTARNI INKASO

Pod ugovorom o dokumentarnom inkasu poslovna banka preuzima obavezu da po nalogu i za račun nalogodavca (svog komitenta, prodavca) naplati potraživanje koje nalogodavac ima prema trećem licu (trasatu, kupcu) uz istovremenu predaju robnih dokumenata, dok se nalogodavac obavezuje da će za to banci platiti proviziju i troškove nastale prilikom izvršenja naloga.

MEĐUNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIV

Dokumentarni akreditiv je danas najkvalitetniji instrument plaćanja koji se primenjuje u spoljnotrgovinskim transakcijama. U dokumenarnom akreditivu se temeljno definišu dokumenta koja se od prodavca traže, radi urednog podnošenja istih njegovoj poslovnoj banci, kako bi mogao da naplati isporučenu robu, odnosno izvršenu uslugu (faktura, otpremnica, transportni dokument, sertifikat o poreklu robe). Dokumentarni akreditiv je istovremeno i instrument plaćanja i instrument obezbeđenja plaćanja u poslovnim transakcijama s inostranstvom.

MEĐUNARODNA BANKARSKA GARANCIJA

Garancija predstavlja instrument obezbeđenja, kojim banka izdavalac preuzima na sebe, po nalogu svog klijenta, neopozivu obavezu da će platiti na poziv utvrđeni iznos korisniku garancije kao obeštećenje za neizvršeno plaćanje, ili činidbu od strane svog klijenta za čiji račun banka nastupa. Bankarska garancija može biti najsigurniji oblik naplate, ukoliko je banka koja preuzima garanciju jaka i solventna.

2. PODSTICAJNE MERE U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju („Sl. glasnik RS“, br. 10/2013, 142/2014, 103/2015 i 101/2016) u Republici Srbiji propisuje korišćenje podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Razlikuju se sledeće vrste podsticaja: direktna plaćanja, podsticaji merama ruralnog razvoja, posebni podsticaji i kreditna podrška. Godišnje Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisuju iznos godišnjih podsticaja, dok su za pojedine vrste mera na snazi i pravilnici i druga podzakonska akta.

U prethodnim godina uočava se trend povećanja budžetskih sredstava za podršku organskoj proizvodnji. Ukupan iznos sredstava za podsticaje za organsku proizvodnju u 2022.godini na osnovu Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2022.godini iznosi 380 miliona (za organsku biljnu 80 miliona i za organsku stočarsku proizvodnju 300 miliona dinara), što predstavlja najveći budžet koji je do sada opredeljen za podsticaje za organsku proizvodnju.

Podsticaji za organsku biljnu proizvodnju ostvaruju se za biljnu proizvodnju i utvrđuju u iznosu koji se uvećava u odgovarajućem procentualnom iznosu od iznosa za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju i regresa za gorivo, đubrivo i seme, u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Pravo na podsticaje ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva uz ispunjenje propisanih uslova. Podsticaji za organsku bilјnu proizvodnju u 2022. godini utvrđuju se u odgovarajućem iznosu koji se uvećava 250% od iznosa za podsticaje koji se isplaćuju za osnovne podsticaje za konvencionalnu bilјnu proizvodnju, plus iznos podsticaja za regres, đubrivo i seme.

Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku stočarsku proizvodnju propisuje vrste podsticaja za organsku stočarsku proizvodnju, uslovi, način ostvarivanja prava na podsticaje, obrasci zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje i maksimalan iznos podsticaja po korisniku i po vrsti pojedine mere. Podsticaji za organsku stočarsku proizvodnju obuhvataju sledeće vrste podsticaja u odgovarajućim iznosima po vrsti pojedine mere, i to za:

Ovi podsticaji u 2022. godini veći su za 40% u odnosu na podsticaje za konvencionalnu stočarsku proizvodnju. Pravo na podsticaje ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva uz ispunjenje propisanih uslova.

Osim toga u 2022.godini obezbeđena su i sredstva za sufinansiranje troškova nabavke priključne mehanizacije za organsku proizvodnju i sredstva za sufinansiranje troškova kontrole i sertifikacije organske proizvodnje.